Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Pojam bankarskih poslova". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

Privredna Akademija

PREDMET: Bankarski poslovi

SEMINARSKI RAD

POJAM BANKARSKIH POSLOVA

Novi Sad, 2010.

Sadržaj:

1. Uvod..............................................................................................................2

2. Savremeni bankarski poslovi......................................................................4

3. Vrste bankarskih poslova............................................................................5

4. Pasivni bankarski poslovi............................................................................6

5. Aktivni bankarski poslovi............................................................................7

6. Neutralni bankarski poslovi.........................................................................9

7. Sopstveni bankarski poslovi........................................................................10

8. Elektronski poslovi.......................................................................................11

9. Osnovne karakteristike danasnjeg bankarstva.........................................12

10. Zakljucak....................................................................................................13

11. Literatura....................................................................................................14

1. Uvod:

Nastanak i razvoj bankarstva kao sistema, i determinisanje nauke o bankarstvu, proistekli su iz razvoja bankarskih poslova koji su u drustveno-ekonomskom razvoju sveta i privreda pojedinih zemalja sticali odgovarajuci znacaj. Prosti oblici tih poslova su se konacno oblikovali u formi klasicnih bankarskih poslova: depozitnog i kreditnog posla koji odredjuju i osnovnu institucionalnu funkciju banke kao novcanog preduzeca. istorijski posmatrano, pojedini poslovi koji po svom obelezju pripadaju bankarskim poslovima poput kreditnih, menjackih i zaloznih poslova, postojali su jos u ranim periodima istorije sveta . U periodu od 7. do 5. veka pre nove ere u Vavilonu su se pojavile privatne kuce, pretece kasnijih bankarskih institucija koje su se bavile poslovima tezaurisanja. Prvi tezauri organizovali su skladistenje i preuzimanje odgovarajuce robe na cuvanje. Robu stavljenu u deposit tezauri su cuvali, ili davali u promet na odredjeni rok i uz odgovarajuci prinos. Za tezaurisanu robu vlasnici su dobijali odgovarajuce priznanice o deponovanim proizvodima koje su postale predmet finansijskog prometa za obracune i placanja.

Pojam bankarskog posla “tezaurisanje” determinisan je na taj nacin sto u savremenom tumacenju podrazumeva povlacenje i skladistenje novca ili drugih vrednosti iz prometa.

Bankarski poslovi vezuju se i za anticku Grcku i pojavu menjackih poslova ciju osnovu cini razvoj metalnog novca, koji se povezuje sa stvaranjem posebnih drzava. Menjaci, koji se javljaju i kao zajmodavci, nazivali su se trapezari, imenovani tako po nazivu stolova na kojima su obavljali navedene finansijske transakcije.

Kasnije u Rimskoj imperiji sticu se jos povoljniji uslovi za razvoj novcanih transakcija i finansijskih poslova. Rimski bankar naziva se argentarius. On se bavi primanjem depozita i uloga, davanjem zajmova i posredovanjem u novcanom prometu. Argentarius je imao veliki uticaj na privredni zivot, ali je njegov uticaj bio veliki i na vlast i na drzavne poslove. On je ostvarivao personalnu uniju izmedju finansijskog kapitala i drzavne vlasti i slican je savremenom kapitalistickom bankaru. Menjacki posao obavljala su posebna lica koja su nosila naziv numulatori.

Rani srednji vek je u jos vecoj meri afirmisao menjacki posao, jer je mnostvo moneta razlicitih vrsta iziskivalo takve usluge. Osim mnogobrojnih novcanih oblika, u ovom periodu se javljaju i prvi slucajevi kvarenja novca zbog odstupanja u tezini i sastavu plemenitih metala od kojih je novac kovan. To je imalo negativne efekte koji su se ispoljili u odredjenoj stopi inflacije. Kreditni posao se javlja najvecim delom u obliku naturalnog kredita, da bi se kasnije razvojem trgovine razvio kao poseban novcani kreditni posao koji prati trgovacke transakcije. U trgovackom prometu siru primenu dobija menica (sopstvena i vucena); na osnovu koje se uspesnije odvija medjunarodni trgovacki i novcani promet. Osim menjackih i kreditnih poslova, u tom periodu razvoja se javljaju i poslovi drzavnih zajmova i medjunarodnih kredita.

...

 

--------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturskiradovi.net

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

maturskiradovi.net@gmail.com